Odmah sam primetila i mnoštvo ljubičastih, crvenih, zelenih, plavih automobila... Sve su to taksi vozila, ali pripadaju različitim kompanijama. Tradicionalno prevozno sredstvo u ovim krajevima je tuk-tuk, ali bih ipak posetiocu preporučila taksi – regularni, svakako, a to znači meter taxi (sva napred pomenuta vozila spadaju u ovu grupu). Dva su razloga za to. U saobraćajnoj gužvi biće Vam daleko prijatnije u zatvorenom, klimatizovanom taksiju. Osim toga, ako krenete tuk-tukom, vrlo često ćete najpre stići do nekog sasvim desetog mesta umesto tamo kuda ste pošli. Tuk-tuk vozači dobijaju nadoknadu ili nagradu kad dovedu turiste u neku prodavnicu ili restoran, te će putnika tako najpre odvesti do neke radnje – ili više njih. A kako Vaše vreme u Bangkoku najverovatnije nije neograničeno, trebalo bi ga pametno iskoristiti. Tuk-tuk je naizgled jeftiniji od taksija, ali samo naizgled – trik je u tome da ćete, kao što je već rečeno, razliku u cenu nadoknaditi dragocenim vremenom.
Bangkok je veoma živahan i dinamičan grad, primetićete to već iz auta, a pravi ćete doživljaj imati kad kročite na ulicu (ne zaboravite samo kad prelazite ulicu – na Tajlandu se vozi levom stranom). Na svim prometnijim mestima hrana se prodaje na ulici – kažu da je vrlo ukusna i veoma jeftina. Lično nisam tome sklona, pa nisam probala, ali oni koji jesu, kažu da su uživali. Ja sam se držala za nas konvencionalnijeg načina ishrane, što nije bilo nimalo teško jer u svakom shopping mall-u postoji odličan izbor restorana sa pristupačnim cenama, među kojima su i mnogi (strancima) zanimljivi, orijentalni restorani, sa tajlandskom, japanskom, kineskom kuhinjom...
Prestonica Tajlanda se može pohvaliti impresivnim tržnim centrima, i po arhitekturi i po ponudi. Siam Paragon je ekskluzivni shopping mall sa skupih automobilima i drugom luksuznom robom i samo je jedan u nizu na Siam Square-u. U blizini je i popularni MBK, dok se s druge strane nalazi čuveni Central World i još nekoliko velikih tržnih centara. Na tom mestu su se dogodili politički nemiri završeni tek nešto više od mesec dana pre mog dolaska, ali da za njih nisam bila saznala iz medija, na ulici ne bih ništa primetila. Sve je sređeno, a život se vratio u normalu, osim što je Central World, do skora najveći shopping mall u tom delu sveta, zatvoren – osim jednog dela koji je otvoren za posetioce. Biće, nažalost, potrebno mnogo truda, rada i vremena pre nego što Central World u potpunosti povrati stari sjaj, ali se već radi na tome.
Šoping druge vrste moguć je na uličnim bazarima, gde oni koji su vični cenkanju mogu dobro proći. Ima više noćnih bazara i vrlo ih je lako naći.
Svakako morate obići najznačajnije znamenitosti grada: Grand Palace (uključujući Wat Phra Kaew), Wat Pho i Wat Arun čine veliku trojku. Grand Palace predstavlja impresivni kompleks građevina različitih stilova, dok je Wat Phra Kaew najsvetiji budistički hram (wat) na Tajlandu, u kojem se nalazi čuveni Emerald Buddha. Emerald se u ovom slučaju odnosi na boju, a ne na kamen, jer je statua smaragdne boje izrađena od žada. Kroz istoriju je dosta putovala – od jednog hrama do drugog, iz jedne zemlje u drugu (premda se zadržala u jugoistočnoj Aziji), zbog verovanja da donosi sreću i blagostanje onome ko je poseduje i prosperitet zemlji u kojoj se nalazi. Danas nikome nije dozvoljeno da je dotakne – osim tajlandskom kralju – niti je dozvoljeno fotografisanje, što predstavlja izuzetak. Cenjenu statuu čuvaju velike statue – čuvari (yaksha je termin koji se koristi za ova bića), a nalaze na kapijama kako bi zaštitili Budu od žada i oterali zle duhove.
Wat Pho je čuveni hram u kojem se nalazi najveća statua ležećeg Bude - nadaleko poznat Reclining Buddha. Ovo je jedan od najvećih i najstarijih hramova u Bangkoku, a poznat je i po nastanku tradicionalne tajlandske masaže. Ovde se, naime, nalazio centar za učenje masaže još pre nego što je hram podugnut, a postoji i danas. Impozantni ležeći Buda dug je 46 metara, a visok 15 metara.
Wat Arun je poznat i kao The Temple of the Dawn, zbog divnog odsjaja jutarnje svetlosti od površine hrama. Nalazi se sa druge, zapadne strane reke Čao Praja, na samoj obali. Izuzetno strme stepenice vode skoro do samog vrha impozantne centralne kupole, odakle se pruža lep pogled na reku i panoramu grada...
nastaviće se...
Uzbudljivo putovanje!
ОдговориИзбриши